НИЈЕ СВЕЈЕДНО ДА ЛИ ЗАВИСАН ЧОВЕК УГРОЖАВА СЕБЕ, ШТО НИКАКО НЕ СМЕ ДА ЧИНИ, ИЛИ УНИШТАВА И СВОЈЕ НАЈДРАЖЕ. ПУШЕЊЕ ЈЕ ЗАТО НАДИШЛО ОБИЧНЕ ПРОБЛЕМЕ И ПОСТАЛО СИМБОЛ ОДНОСА ПРЕМА СТВАРНОСТИ, ЖИВОТУ, СМРТИ И, КОНАЧНО, ТВОРЦУ.

ПИШЕ: Проф. др Светозар Радишић

Људска бића све више угрожавају природу и осећања према њој. Све мање је миљеника природе на које она шароликим сјајем делује као некаква чаролија, док ствара осећања бескрајне среће и блаженства. Све ређе „непоправљиви роментичари” успевају да посматрају звездано небо, синчев излазак и залазак, цветне долине с планинских висова, или да се одмарају на зеленој трави у хладу високог храста. Све је мање заљубљеника у звуке веселог жуборења планинских врела, поја и цвркута птица и оних који посматрају како са цвета на цвет прелећу лептирићи, осе, пчелице и свици. Не само да су се људи отуђили од природе и „немају времена да имају времена”, него и те идиличне слике полако гасну и нестају. Чак су и планински потоци загађени, цвеће је изгубило мирис, а птице изумиру заједно са биљем, изворима и шумама, јер је горди човек Максима Горког, ради свеопштег прогреса и профита, хемикалијама и радијацијом, несмотрено, изгледа заувек, затровао флору и фауну. О каквом човеку је реч? Да ли о оном коме је проблем нова финансијска катастрофа, контрола људи и ума, нова нанотехнолошка ера, или лаж, лицемерје и клонулост духа? Све о њему већ су написали Јован Цвијић, Јаша Томић, Владимир Дворниковић, Рудолф Арчибалд Рајс...

ПУШЕЊЕ МНОГО КОШТА

Данас људи не зависе само од дрога, алкохола, дувана, лекова, телевизије, компјутера, мобилних телефона, информација, политике, религија... Ипак, поводом националног дана борбе против пушења под слоганом „100 дана без дима”, важно је да се објасни да једна од зависности има скоро космички значај. Алкохоличар наноси биолошку штету себи и појачава друштвену штету. Овисници о дрогама и таблетама чине исте настраности. Многе зависности нису довољно проучене и не знају се кривци нити последице, али штетност од пушења захтева посебну пажњу. Пушач биолошки уништава себе и друге, а друштвене последице су мање приметне и добро прикривене. Није тешко да се то помисли и каже у Србији која је по броју пушача трећа у Европи. Како би лепо било да су Србијанци још у нечему трећи, а да то не буду спорт, свађе и забава. Занимљиво је и парадоксално да је дувански дим веома популаран у српским здравственим установама. Чак 31 одсто лекара у Србији пуши. Међу инспекторима има много пушача, те нису мотивисани да пријављују и кажњавају друге.

Процењује се да више од 19.000 непушача у Европи умире у току једне године због пасивног пушења. Ако жели у Европску унију Србија ће морати да протера дим дувана, бар с јавних места. Европска комисија најавила је да ће у свим државама ЕУ одговарајући закони морати да ступе на снагу до 2009. године, чиме све земље те уније постају „државе без дуванског дима”. Искуства многих земаља показују да је најефикаснија мера у борби против пушења „подизање” цена цигарета, а дуван у Србији значајно је јефтинији него у другим земљама Европе. Запаљена цигарета у француском кафеу уживаоца кошта 68 евра, а власника ресторана, ако није видљиво истакао забрану и организовао њено спровођење, 135 евра. Власници кафана и кафића могу да буду кажњени чак и до 750 евра, уколико су пушача подстицали на „грех”, постављањем, на пример, пепељара. Спровођење све ригорознијих закона контролишу полицајци, жандари, инспектори рада, инспектори медицине рада, санитарни инжењери и многобројни други службеници који припадају министарствима унутрашњих послова, здравља, економије и рада. Резултати су ипак скромни, све подсећа на чувену прохибицију с почетка 20. века.

У ствари, потребно је да се другачије размишља о пушењу. Како се ништа не мења ни у вези с пушењем, старије генерације могу да се присете изванредних карикатура објављених у загребачком часопису „Полет” крајем шездесетих година. На карикатурама су били чекач пушач, чекач пишач, чекач бандероподупирач, чекач зевач... Најобичнији је био чекач пушач, сви остали били су смешни. Ко год је написао текст о пушачима или јавно изрекао своју критику о пушачима и њиховој бескрупулозности изгубио је, аутоматски, више до тада „истинских” пријатеља. Пушачи не могу да прихвате дружење с неким ко је против пушења, мисли и говори о том феномену и прихвата пушаче упркос томе. Текст који следи написан је у жељи да људи размисле – разумеју себе и своје мисли. Много мањи циљ, скоро да не постоји, је ослобађање од преосталих „искрених пријатеља” који пуше.