Vino i zdravlje
sreda, 17 mart 2010 09:58
Prema istraživanjima sprovedenim od strane profesora i asitenta pri jednom američkom univerzitetu konzumiranje vina tokom života i periodično povezano je sa boljim funkcionisanjem pluća.
Istraživanje je sprovedeno slučajnim uzokom na 1555 belaca i afroamerikanaca stanovnika zapadnog New Yorka. Sakupljene su opširene informacije u vezi sa konzumiranjem alkohola (trenutno i tokom čitavog života), životnim navikama,a izvršena su i standardna testiranja pluća i telesna merenja.
Kako bi lakše definisali konzumirenje alkohola ispitanici su podeljenji u grupe u zavisnosti od količine konzumiranog alkohola, na ”nekonzumente”(manje od 12 pića tokom života ), ”trenutne nekonzumente” (koji konzumiraju alkohol, ali nisu pili poslednjeg meseca) i “trenutne konzumente”.
Analiza svih varijabli pokazala je da konzumiranje vina tokom života kao i trenutno konzumiranje, u poređenju sa ostalim alkoholnim pićima, najviše utiče na pluća.Taj efekat se objašnjava antioksidantima koji se nalaze u vinu. Rezultati istraživanja pokazuju da alkohol može povećati oksidativno opterećenje, kao i da vino sadrži antioksidante kao što su flavinoidi i fenoli. Smatra se da nivoi antioksidanata utiču na zdravlje i funkcionisanje pluća.
Koristi od konzumiranja vina
Dokumentovano je da umerena količina alkohola može povećati nivo HDL holesterola što se smatra i primarnom kardiovaskularnim koristi koje dolaze od vina (crvenog i belog). Resvertrol koji se nalazi u vinu (crveno vino obezbedjuje više resveratola u odnosu na belo) može proizvesti antitrombične agente koji mogu poboljšati rad srca i smanjiti rizik od koronarnog oboljenja.
Negativna strana konzumiranja vina
Konzumacija vina može pogoršati određena zdravstvena stanja. Navešćemo samo neke Jedna od negativnih strana konzumiranja vina je u tome što povećava nivo triglicerida, a samim time utiče i na zdravstvene probleme koji se tiču dijabetesa.
Odredjene studije pokazuju da alkohol povećava nivo estrogena i pospešuje razvoj raka dojke kod žena.Vino, posebno crveno, često negativno deluje na ljude koji pate od migrenskih glavobolja.Takodje konzumiraje alkohola može dovesti do povećanja telesne mase zbog unošenja kalorija koje nemaju nutritivnu sadržinu.
Vecina ljudi ceni vino zbog njegovog izvanrednog i kompleksnog ukusa. Postoje bezbroj različitih vrsta vina, od kojih se svako kombinuje sa određenom vrstom hrane. Što zapravo znači da bi ste mogli proživeti ceo životni vek, a da ne probate isto vino dvaputa, naravno ukoliko biste imali dovoljno novca.
Kao lek, vino su koristili i antički narodi o čemu svedoče brojni zapisi. Hipokrat, otac medicine zapisao je : “ Vino je nešto što je izvanredno prilagođeno čoveku, ako mu se i u zdravlju i u bolesti daje s razlogom i u pravoj meri prema ustrojstvu prema ustrojstvu pojedinaca”
Savremena medicina smatra da je njegov uticaj na ljudski organizam specifičan i vredan pažnje. Naime, istraživanja su pokazala da vino pozitivno utiče na želudac, jetru, srce, te da poboljšava pamćenje, suzbija stres i usporava starenje. To su samo neka od blagotvornih uticaja vina, čije nam konzumiranje preporučuju i naučnici.
Ali kako vino utiče na vaše zdravlje?
Pre svega vino kao i ostale namernice treba uzimati umereno.Ukoliko se unosi u prekomernim količinama, vino može naškoditi vašem telu u velikoj meri. Ključ je umerenost.
Francuski paradoks - pomaže u sprečavanju srčanih bolesti
Kako jedan čaša vina uz večeru može koristiti našem organizmu ? Trenutna istraživanja koja sprovodi UCA- Davis ukazuju na to da vino smanjuje pojavu srčanih ( koronarnih ) bolesti.
Ovo je jedno vreme bilo poznato i kao „francuski paradoks“, zata što lekari nisu mogli otkriti zašto Francuzi poznati po svom načinu ishrane (konzumiranju sira, maslaca, jaja, mesa i dr.hrane pune holesterola i masti ) ne obolevaju u većoj meri od srčanog udara. Ispostavilo se da je odgovor u vinu.
Kako vino deluje u telu ? Vino menja nivo lipida (masti) u krvi. Snižava ukupan holesterol tako što istovremeno povećava nivo HDL i smanjuje nivoe LDL.U suštini, vino održava krvne sudove čistim. Pokazalo se da vino snižava lepljivost krvnh pločica,tako da postoji manja verovatnoća zgrušavanja krvi unutar krvnih sudova. Istraživanja pokazuju da efekat lepljivosti traje oko 2 dana, zbog čega je upravo čaša vina dnevno jako korisna.
Za one koji žele da održavaju zdravu telesnu težinu, vino pomaže u snižavanju nivoa glukoze i insulina.Umereno konzumiranje vina može takođe pomoći u snižavanju krvnog pritiska.
U grožđu i vinu se nalaze jedinjenja resveratrolai kvercetina, koja kako pokazuju klinički i statistički dokazi i laboratorijske studije mogu podići imuni sistem i sprečiti stvaranje tumora, uz mogućnost zaštite od srčanih bolesti i čak produžiti život.Copenhagen studija srca je pratila 130 000 ljudi tokom 10 god. Utvrđeno je da su pacijenti koji su pili u proseku 6 čaša vina nedeljno imali 30 – 40 % nižu stopu smrtnosti u odnosu na ostale.
Generalno, istraživanja su pokazala da su oni koji piju redovno 1-3 čaše dnevno zdraviji u odnosu na one koji ne piju nikako kao i u odnosu na one koji piju više.
Neki ljudi su preosetljivi na prirodne sulfite koji se nalaze u vinu (veća količina se nalazi u belim vinima), a drugi pak dobijaju migrene od prevelike količine tanina kojeg najviše ima u crnim vinima.Ukoliko se konzumira umereno, vino pruža mnogobrojne koristi.
Vino pomaže u sprečavanju moždanog udara
U svom izdanju medicinski magazin New England je ukazao na to da ukoliko se vino konzumira jednom nedeljno umesto jednom dnevno može doći do redukovanja rizika od moždanog udara.
Istraživanje je obuhvatalo 22 071 muškaraca lekara, od 40- 48 godina koji su pili od nealkoholnih pića pa do tri pića dnevno.Ovo je bilo i najveće istraživanje o povezanosti alkohola i moždanog udara urađeno do tada, koje je ukazalo na sniženje rizika od ishemičkog udara za oko 20% kod osoba koje su umereno pile.Ishemički udar je najčešća vrsta udara. Alkohol nije imao efekta na izliv krvi, mnogo ređeg oblika udara, kada dolazi do iznenadnog krvarenja u mozgu.
Istraživači pretpostavljaju da bi se iste koristi mogle odnositi i na žene, s obzirom na to da alkohol „pročišćava arterije“ što se dešava kod oba pola. Sam alkohol razbija ugruške krvi, dok vino istovremeno povećava količinu HDL( dobrog holestreloa) u krvotoku.
Ovo nije prvo istraživanje koje pokazuje kako alkohol pomaže u sprečavanju moždanih udara. Northern Manhattan Stroke istraživanje je ukazalo na to da je prisutna ista zaštita od ishemičkog udara kod belaca, crnaca i Hispanaca.
Kalorije u vinu
U hemijski sastav vina ulazi oko 85% vode, 12% etil alkohola, određeni broj kiselina, šećer i ugljeni hidrati, alkohol, aldehidi, ketoni, enzimi, razni vitamini, minerali i druge supstance koje još nisu otkrivene.U vinu postoji oko 300 različitih sastojaka koji su do sada otkriveni. Većina sastojaka vina otkrivena je od 1956.god kada je došlo do poboljšanja modernih hemijskih tehnologija.
Iako vino ne sadrži masti ili holesterol,ono sadrži kalorije koje potiču od ugljenih hidrata. Tačan sadržaj kalorija bilo kog vina zavisi u potpunosti od nivoa šećera i alkohola koji se u njemu nalazi.
U jednoj čaši vina nalazi se oko 80 kalorija. Kalorije u čaši vina dolaze isključivo od alkohola koje se nalzi u vinu.U vinu se nalaze vrlo male količine proteina,0 grama masti i 0.0 grama zasićenih masti, oko 3 grama „ekvivalenata ugljenih hidrata“, 9 mg kalcijuma, 3 mg gvožđa i 5 g natrijuma.
Naveden je sadržaj kalorija u nekim vinima i vinskim proizvodima:
- 0,14 l vina: 100 kalorija
- 0.14 l „Lite“ vino: 120 kalorija
- 0.34 l Vino Spritzer: 120 kalorija
- 0.34 l vino Cooler : 215 kalorija
Radi poređenja sa ostalim alkoholnim pićima, sadržaj kalorija:
- 0.34 l limenke piva: 146 kalorija
- 0.07 l doze ruma/votke/itd: ~100 ~ 120 kalorija
Kada su u pitanju mešana pića iznos kalorija je veći zato što ona obuhvataju višestruke doze, šlag ili voće.
Copyright © Wine Hedonism 2008
