Piše: Prim.Dr. Nikola RADAKOVIĆ

„Ono smo što jedemo“ – da li je zaista tako?

Koliko hrana, koju konzumiramo, zaslužna za ono što jesmo i za ono što nam se dogadja?

Ljudi se od davnina bave razmišljanjem o uticaju hrane na ljudski organizam. U različitim delovima  sveta stvarale su se i različite kombinacije hrane koje su služile pojedinačnoj svrsi. Npr – kombinacija hrane za čišćenje organizma od toksina koji se vremenom nakupljaju u organizmu, protivparazitarna hrana, kombinacija hrane namenjena obolelima od teških bolesti(šećerna bolest, kardiološka i kardiovaskularna oboljenja, bubrežne bolesti, plućne bolesti . . .) . Svi su koristili hranu iz svog okruženja, ali bilo je i dosta (istih)namirnica koje su se pojavljivale u mnogim kombinacijama(širom sveta) namenjene istim stanjima i bolestima. Najrasprostranjenije namirnice i dodaci hrani su: zelena salata, beli i crni luk, pelin, sve vrste bibera, karanfilić, ljuska – plod ili list crnog i zelenog oraha, kupus, đumbir, bosiljak i dr.

Susreli smo se, do sad, sa više različitih kombinacija, a za ista stanja i bolesti. Dobili smo preporuke od nutricioniste, interniste, fizijatra, homeopata, prijatelja i ko zna još od koga. Sve se svodi na osnovni cilj: uzimati zdravu hranu u manjim količinama, ne jesti masno, previše začinjeno itd.. Dobijali smo i prepisane dijete od strane mnogih(navedenih i nenavedenih) stručnjaka koje su sadržavale vrstu i količinu hrane u gramima ili kalorijskim vrednostima. Mučili su nas izgladnjivanjem, vodom i dr, a bez posebno vidljivih efekata. Zašto? Zašto nisam zdrav( ili ne ozdravim) ako jedem „zdravu hranu“, a znam da od hrane skoro sve potiče?

Od pre dvadesetak godina ozbiljno se preporučuje ishrana po krvnim grupama(nulta, A, B i AB). Nulta – mesožderi, neophodno im je meso u svim oblicima da bi bili zdravi – da li?

Obratite pažnju na tri bele smrti!!! ŠEĆER, BRAŠNO I BELA(SVINJSKA) MAST. Istina?

Vegetarijanska hrana – put do zdravlja. Stvarno?

I mnogo toga još . . .

Šta je, od svega navedenog istina? Da li, zaista, postoji univerzalni predlog ili preporuka za zdravu ishranu? Mogu li se takve stvari uopštavati? Jesmo li svi isti? Ko je u pravu?

Baveći se(profesionalno) zdravljem ljudi, već više od dvadeset godina došao sam do sledećih zaključaka:

1. Neophodno je sačinjavati individualne preporuke za ishranu
2. Obavezno uzeti u obzir dosadašnji način ishrane
3. Jesti ono što raste u našem okruženju
4. Poštovati elemente tradicije i delom, religijskih kanona iz okruženja
5. Jesti kad ogladniš, a ne kad je vreme za ručak(ili neki drugi obrok)
6. Pustiti da organizam izgladni bar jednom u toku dana(budi gladan kao vuk)
7. Količina hrane u toku jednog obroka neka bude ekvivalent tvojoj poluotvorenoj šaci
8. Dobro žvaći svaki zalogaj(32 puta svaki zalogaj – toliko zuba bi trebalo da imamo)
9. Voće jedi ujutru
10. Izbegavaj kombinovanje više vrsta namirnica u toku jednog obroka
11. Vodu pij pre jela, nikako posle
12. Sedi dok jedeš
13. Kad jedeš jedi(ne čitaj i ne pričaj mnogo za vreme jela, ne radi dok se hraniš . . .)
14. Posle jela ne treba piti vode, šetati, raditi . . . trebalo bi odmarati uz neke aktivnosti koje nam izuzetno prijaju
15. Ne jesti hranu ekstremno hladnu ili toplu

Uz, skoro sve, navedeno poštujmo još i specifičnosti različitih namirnica i ukomponujmo ih sa posebnim potrebama. Npr: južno voće: limun, pomorandža, grejp . . . rashlađuju naš organizam – potpomažu gubitak toplote. Na našem području(naročito ranijih godina) nalaze se najviše zimi(kad je njihova berba u zemlji odakle dolaze) i tada  su ti proizvodi i najjeftiniji, prema tome i najviše ih konzumiramo. Vlada mišljenje da ih treba jesti zimi jer su bogati vitaminima i služe kao preventiva gripe i prehlade – da li je baš tako? Nosimo ih kad idemo u posetu bolesnicima, kao dar uz želju da brže ozdrave. Ako boluju od prehlade ili gripa i imaju povišenu temperaturu, u redu, ima smisla, ali za ostala stanja i za zdrave ljude nema smisla da rashlađuju svoj organizam i narušavaju svoj termički balans, zar ne? Razmisliti malo i o ovom pre nego posegnemo za pojedinim namirnicama.

Ono što me je, kao lekara i pacijenta(!?) fasciniralo, u poslednje vreme, je vrhunac personalizacije. Naime, radi se o tom da izvadimo kap krvi, proučimo sastav belančevina iste i dobijenu kombinaciju posmatramo kao „bravu“. Sa druge strane, poznajemo proteinski sastav pojedinačnih namirnica i tu, kombinaciju belančevina u svakoj od namirnica(ponaosob), smatramo „ključem“. Ustanovljavamo, potom, koji ključevi odgovaraju našoj bravi i dobijemo bar četiri vrste hrane(od ispitane). Prvo: hrana koja jača naš imuni sistem i koja podiže nivo zdravlja. Drugo: vrsta hrane koja je neutralna za nas(niti šteti – nit koristi). Treće: namirnice koje bi trebalo izbegavati(samo ponekad pojesti nešto – želje radi) i četvrto: namirnice koje ne smemo ni da gledamo, a kamoli jedemo.

Ovo potiče iz dobrog poznavanja imunologije našeg organizma. Ustanovljeno je da su određene namirnice, za pojedine organizme alergen, odnosno belančevine iz tih namirnica se ponašaju kao antigen i uzrokuju u nama, dobro poznatu, reakciju antigen – antitelo – identično alergijskim patofiziološkim reakcijama. Tom prilikom se stvaraju aglutinati, precipitati(kompleksi) u našem organizmu koji se ponašaju kao toksini(slobodni radikali) i isrpljuju naš mehanizam odbrane. Ovakva situacija bi se mogla imenovati kao netolerancija na pojedine vrste namirnica. Test se i naziva( test netolerancije na hranu). Od laboratorije do lab. Rade se analize na različite vrste hrane, ali mi se dobada princim na kojem bazira cela storija o tom.

Oduševljava me to što se i kombinacija belančevina u našem organizmu  menja nakon izvesnog vremena(ako poštujemo zadatu ishranu)  i već nakon nekoliko meseci do godinu dana, prilikom ponovnog testiranja, dobijemo drugačije rezultate i dozvoli nam se da konzumiramo namirnice koje do sad nismo mogli(znači – hraneći se po preporuci, popravljamo status proteina u našem organizmu, podižemo imunu sposobnost nivo više i možemo da konzumiramo veći broj namirnica.

Izbegavati hranu koja kiseli naš organizam, odnosno čije varenje stvara kisele produkte koji snižavaju pH krvi ili pH pojedinih tkiva i na taj način omogućuje nastanak raznih bolesti i stanja ili rast patogenih mikroorganizama kao i razvoj mnogih parazita.

Spisak hrane koja povećava kiselost:

Izbegavati, odnosno, ne jesti hranu koja u sebi sadrži konzervanse, aditive i dr supstance koje su izrazito kancerogene ili oštećuju naš organizam na drugi način(direktno ili indirektno)

Spisak E - aditiva:

Korisni saveti(ili kako sam uzgajati korisnu hranu u kućnim uslovima):

-          Klijanje semena

-          Mlevenje brašna kućnim mlinom

-          Mešenje i pečenje domaćeg hleba u kućnim uslovima

-          Uzgajanje začinskog i drugog bilja u saksijama(u stanu ili kod kuće)

-          Recepti za pripremanje hleba i druge hrane

-          Kuvanje na pari

-          Korisno o vinu . . .