Riba se stavlja u promet prema poreklu, pečaturi i kvalitetu. Prema poreklu riba se stavlja u promet kao morska i slatkovodna.

Morska riba se prema vrsti stavlja u promet kao:

• Sitna plava riba (inćun, papalina, igla, plavica, skuša, srdela, šarun)
• Krupna plava riba (sabijan, lampuga, lica, luc, palamida, tuna)
• Bela riba (rumenac, bukva, garun, kovač, oslić, škarpina, zubatac)
• Landovina (drhtulja, golub, kostelj, mačka, pas mekuš, raža)
• Mešana morska riba – mešavine sitne plave ribe, bele ribe, landovine, glavonožaca i sitnih rakova koji u pogledu pečature ne ispunjavaju uslove propisane pravilnikom za te vrste riba, odnosno glavonožaca i rakova.
• Glavonošci ili mekušci spadaju u morske plodove i to su: hobotnice, lignje, lignjići, sipa, sipica, oktopodi sa po osam krakova
  

  

  No results found.

Slatkovodna riba se prema poreklu stavlja u promet kao:

• Slatkovodne ribe iz ribnjaka (kalifornijska pastrmka, šaran - goli, veleljuskavi i ljuskavi, beli amur, beli i sivi tolstolobik, som, smuđ, štuka, karaš, američki somić i ostala bela riba)
• Slatkovodne ribe iz otvorenih voda (pastrmka, jesetra, jegulja, smuđ, som, šaran, štuka, beli amur, beli i sivi tolstolobik, deverika, mrena, itd.)
  

  

Riba je odličan izvor biološki vrednih proteina, liposolubilnih vitamina i minerala, ali je nedovoljno zastupljena u ishrani ljudi. Meso riba je visoke nutritivne i biološke vrednosti, lako je svarljivo.

Sastavljeno je od biološki vrednih proteina, koje karakteriše povoljan odnos esencijalnih i neesencijalnih aminokiselina. Masti riba sadrže polinezasićene omega-6 masne kiseline i omega-3 masne kiseline. Naročito bogate ovim kiselinama su skuša, haringa, srdele, tuna, bakalar, beli amur, beli i sivi tolstolobik, jezerska pastrmka i losos. Meso ribe ima nizak sadržaj holesterola (50-75mg na 100g). Ribe su odličan izvor mineralnih materija i to najviše fosfora, kalijuma, kalcijuma, natrijuma, a morske ribe i joda koji je potreban za sintezu hormona štitne žlezde. Od hidrosolubilnih vitamina u mesu riba su prisutni: vitamin B₁, B₂, niacin, pantotenska kiselina, a od liposolubilnih vitamin A, vitamin D, vitamin E i vitamin K. Koncentrat vitamina A i D je riblje ulje, koje se dobija iz jetri morskih riba hladnog mora.

Meso ribe je svarljivije od mesa stoke za klanje jer mišićno tkivo je sastavljeno od nežnih mišićnih vlakana. Zato se meso riba lako i brzo kulinarno priprema, a varenje u digestivnom traktu traje 2 do 3,5 sata, za razliku od mesa kopnenih životinja čije varenje traje od 3,5 do 5 časova. Iz tog razloga po konzumiranju ribe veoma brzo se javlja osećaj gladi. Brzim varenjem mesa riba i ribljih proizvoda digestivni trakt se manje opterećuje, troši se manje energije i digestivnih sokova, a sve to ima pozitivan uticaj na organizam. Zbog toga se preporučuje i kao dijetalna hrana. Sem toga, brzim varenjem ribljeg mesa i iskorišćenjem sastojaka smanjuje se mogućnost delovanja truležne mikroflore debelog creva i stvaranje jedinjenja koji toksično deluju na organe i tkiva organizma.

Sa nutricionističkog stanovišta riba je jedna od vodećih namirnica u ishrani. Može se preporučiti u ishrani u najosetljivijim razdobljima ljudskog života. To su, u prvom redu, doba odojčeta i rano detinjstvo, kada se organizam psihički i fizički najintenzivnije razvije. Ribu treba uvrstiti u ishranu radnika i u ishranu sportista. U poodmaklom životnom dobu, tokom starosti, riba je nezaobilazna namirnica i gotovo nema alternative u nekoj drugoj namirnici.

Ujedno je riba kao namirnica veoma pogodna u ishrani osoba koje žele smanjiti telesnu težinu, a takođe se preporučuje i u ishrani i dijetoterapiji različitih bolesnika (bolesti jetre i srca, maligne bolesti, loša apsorpcija hrane ili loša probava).

Pojedine ribe se razlikuju po sastavu i količini masti, a kod nekih riba sadržaj masnoće varira tokom biološkog života. Uopšte je masnije meso ribe uz glavu, a manje masno oko repa. Količina masti u pojedinoj ribi važno je zbog kalorija koje oslobađa, ali od nje zavisi i način pripreme ribe. Masnu ribu treba kuvati ili peći na žaru, sa što manje začina, jer se polinezasićene masne kiseline na taj način najviše sačuvaju u svom prirodnom obliku.

Pržena riba manje je svarljiva od ribe kuvane na pari ili pečene na žaru, a osim toga prženjem se smanjuju nutritivne vrednosti ribe. Uz to, u ulju za vreme prženja na visokom temperaturama mogu nastati toksične supstance.

Zbog svog nutritivnog sastava i dobre svarljivosti preporučuje se korišćenje ribe najmanje 2 puta nedeljno (kao prevencija nastanku kardiovaskularnih bolesti), a optimalno bi bilo 3 puta nedeljno (posebno kod osoba sa kardiovaskularnim bolestima).