[ 25 03 2008 ] [ www.glas-javnosti.co.yu ]

U Srbiji postoji oko dvadesetak vrsta otrovnih pečuraka, od kojih su najpoznatije muhara, ludara, bela i zelena pupavka, bljuvara, rudolist, leponogi vrganj, brašnjača, rudolist ... ludara 

bljuvara

Deo otrovnih pečuraka toliko je sličan jestivim primercima da ih i vrsni poznavaoci gljiva jedva razlikuju. Po svom dejstvu na organizam, otrovne pečurke dele se u dve grupe.

Kod prve grupe znaci trovanja nastaju 8 do 15 časova posle jela i sastoje u poremećaju organa za varenje: jaki bolovi u stomaku, povraćanje i proliv, osetljivost čitavog trbuha na pritisak, naročito jetre, žutica ili modra boja kože sa rashlađenjem. Smrt može da nastupi 2-3 ili na 5-6 dana posle uzimanja otrovnih gljiva, a svest otrovane osobe sve vreme je očuvana.

Predstavnik ove grupe pečurka poznata je pod imenom bela pupavka.

Kod druge grupe otrovnih pečuraka znaci trovanja nastaju dosta brzo, već posle 1 do 6 sati od upotrebe. Znaci trovanja su vrtoglavica i gubitak svesti. Predstavnik ove grupe je muhara. Ova gljiva ima crvenu kapu posutu belim bradavicama. Ima neugodan, oštar miris i ukus.

Narod je zove i "zmijska glava".

Osim otrovnih gljiva, ozbiljne poremećaje organa za varenje i nervnog sistema mogu da izazovu i jestive pečurke ukoliko se jedu ustajale, nedovoljno kuvane ili pečene i u velikoj količini. Znaci poremećaja su povraćanje, proliv i vrtoglavica.

B. D.