Cordyceps sinesis se u današnje vreme smatra medicinski najvrednijom gljivom, čija brojna lekovita svojstva su u kineskoj tradicionalnoj medicini poznata još od antičkih vremena. Na zapadu se tek se u poslednjih nekoliko godina pristupilo naučnoj proveri njenih svojstava i brojnim istraživanjima je ustanovljeno da se radi o najpotentnijoj do sada izučavanoj gljivi, sa veoma širokim spektrom pozitivnih dejstava na čovekovo zdravlje.

Dokazano je njeno snažno pozitivno dejstvo na:

Najnovija istraživanja dokazuju da Cordyceps sinesis ima i antitumorni efekat (sprečavanje rasta ćelija tumora) a ukazuju i na njegovo snažno antioksidantno dejstvo. Njegovim konzumiranjem zabeleženo je značajno poboljšanje opšteg stanja i kod obolelih od leukemije, kao i kod oboljenja bubrega i jetre. Zabeležena je i njegova sposobnost regulacije nivoa šećera u krvi, a od velike je pomoći i ljudima koji su pretrpeli moždani udar. Brojna istraživanja ukazuju i na njegovo antivirusno i antibakterijsko dejstvo;

Kineski carevi su pridavali veliki značaj Cordycepsu, smatrajući ga božjim darom koji omogućava dugovečnost. Takav uled Cordyceps je stekao zahvaljujući njegovom specifičnom sastavu. U njegovom sastavu se nalazi 77 mikro i makro elemenata, više od 80 tipova fermenata, aminokiselina, nezasićenih masnih kiselina itd. Bogat je betakarotinom, vitaminom E i C, mineralima selenom i cinkom, koenzimom Q10, imunomodelirajućim polisaharidima i raznim drugim supstancama, usled čega ima jako antioksidantno dejstvo. Delujući na epifizu podstiče proizvodnju melatonina, univerzalnog antioksidanta sa snažnim delovanjem u suzbijanju ćelija raka.

Cordyceps danas u svetu najčešće koriste dve grupe konzumenata: sportisti i ljudi u odmaklim godinama.
Sportisti su počeli da ga koriste nakon publiciteta izazvanog uspehom kineskog ženskog atletskog tima na Kineskim državnim igrama 1993., koji je oborio 9 svetskih rekorda, i to sa zapanjujućom razlikom u odnosu na prethodne! Sportski zvaničnici su sumnjali da se radi o korišćenju droga koje dovode do poboljšanja rezultata, sve dok trener kineskih sportistkinja nije otkrio da je tajna njihovog uspeha u Cordycepsu koji su ove sportistkinje redovno konzumirale.

Naučna istraživanja su nedavno utvrdila da sa konzmiranjem Cordycepsa dolazi do povećanja nivoa ATP-a u ćelijama, što zapravo podrazumeva stvarno povećanje energije, za razliku od prividnog povećanja energije do kojeg dolazi kada se konzumiraju stimulansi centralnog nervnog sistema, poput kofeina, efedrina ili amfetamina. Uzimajući lekove poput amfetamina, pacijenti imaju privid viška energije, pošto ovi lekovi utiču na centralni nervni sistem, a ne na metabolizam u ćelijama; posledično dolazi do iscrpljivanja organizma, odnosno krajnji rezultat je generalni manjak energije. Cordyceps, međutim, realno se jača organizam s jedne strane, a s druge strane podiže i nivo ATP u ćelijama, usled čega organizam dobija više kiseonika i u stanju je da podnese više fizičkog napora. Cordyceps sportistima, dakle, daje dodatnu energiju i stvarno smanjuje zamor, bez iscrpljivanja organizma.Stariji ljudi ga uzimaju iz istih razloga – dobijaju više energije a ujedno i osnažuju svoj organizam.

Cordyceps gljive imaju dobre efekte na sledeća oboljenja :

Uticaj Cordycepsa na ćelije raka

Jedna od velikih koristi od Cordycepsa jeste potencijal ove pečurke u borbi protiv malignih oboljenja. Sve veći broj onkologa širom sveta preporučuje Cordyceps kao dodatak hemioterapiji, zračenju i ostalim konvencionalnim i tradicionalnim metodama lečenja raka. Cordyceps je pokazao izvanrednu sposobnost ne samo u sprečavanju rasta, već u nekim slučajevima čak i uništavanju određenih vrsta tumora; pokazao se i kao efikasno sredstvo pomoću kojeg imuni sistem i celo telo mogu da se održe jakim i vitalnim iako su istovremeno izloženi efektima hemoterapije i zračenja.

Imunomodulatorni efekti

Veliki broj savremenih naučnih istraživanja bavi se imuno-stimulišućim i imuno-supresivnim svojstvima Cordycepsa.Ova dvosmerna regulacija funkcija imunog sistema, odnosno činjenica da on može da se ojača ili oslabi, zove se imunomodulacija i čini se da potiče iz istog mehanizma u telu. Dokazano je da prilikom davanja Cordycepsa pacijentu čiji je imuni sistem oslabljen usled bolesti kao što su rak, hepatitis ili HIV infekcija, broj i aktivnost belih krvnih zrnaca raste. Suprotno tome, ako Cordyceps konzumira pacijent sa hiper-imunitetom, kao što je to slučaj kod pacijenata obolelih od autoimunih oboljenja kao što su lupus, limfom ili reumatoidni artritis, broj i aktivnost belih krvnih zrnaca opada, a raste broj crvenih krvnih zrnaca. Poznato je da se krvne ćelije proizvode u koštanoj srži. One napuštaju koštanu srž kao nezrele i putuju do drugih organa gde sazrevaju u određene tipove krvnih ćelija, kao što su crvena krvna zrnca i T-ćelije. Čudesno je da se isto jedinjenje kod nekih pacijenata ponaša kao imuno-stimulator, a kod drugih kao imuno-depresant. Po svemu sudeći, objašnjenje leži u dejstvu Cordycepsa na mehanizam diferencijacije krvnih ćelija koji signalizira telu gde treba da pošalje nezrele ćelije. Ovaj mehanizam je detaljno opisan u studiji (Chen i ostali, 1997) koja prikazuje način na koji Cordyceps utiče na sazrevanje ćelija leukemije Ova imunomodulacija na nivou diferencijacije ukazuje na sposobnost Cordycepsa da stimuliše prirodnu borbu organizma protiv bolesti.

Uticaj Cordycepsa na funkcije srca

Jedno od najzapaženijih dejstava Cordycepsa i u tradicionalnoj i u modernoj medicini jeste njegov uticaj na stabilizaciju pulsa i na ispravljanje srčane aritmije. Ova gljiva danas u Kini predstavlja jednu od prvih linija odbrane u lečenju ozbiljnih oboljenja te vrste. Iako je mehanizam dejstva Cordycepsa u kontroli aritmije samo delimično poznat, smatra se da ga, bar jednim delom, pokreće prisustvo adenozina (Pelleg i ostali, 1990). Cordyceps sadrži značajnu količinu adenozina, deoksiadenozina i sličnih nukleotida. Dokazano je da ova jedinjenja imaju veliki pozitivan efekat na koronarnu i cerebralnu cirkulaciju (Toda i ostali, 1982); (Bern 1980); Premda nijedan drugi lek ili biljka nemaju jednako dejstvo kod svih pacijenata, retki su slučajevi u kojima se aritmija nije poboljšala nakon dodavanja Cordycepsa klasičnoj terapiji. Nisu zabeleženi negativni efekti Cordycepsa kod pacijenata sa aritmijom i čini se da je zbog svoje netoksičnosti izvanredan izbor u lečenju ovih bolesti.
Cordyceps se tradicionalno koristi i za ublažavanje posledica moždanog udara. Istraživanja ukazuju i na njegovo značajno dejstvo na jačanje krvnih sudova, te pozitivnog doprinosa u sprečavanju moždanog udara i infarkta.

Uticaj Cordycepsa na bubrege i jetru

Istraživanja sprovedena na pacijentima sa hroničnim obolenjem i smanjenom funkcijom bubrega pokazala su da je mesec dana uzimanja Cordycepsa dovoljan period da se zabeleži značajna redukcija oštećenja bubrežnih ćelija (Jiang i Gao, 1995).
Brojne studije su pokazale da Cordyceps poboljšava i funkcionisanje jetre. Na Orijentu se ova gljiva redovno koristi kao dodatak terapiji hroničnog hepatitisa B i C.

Regulisanje nivoa šećera u krvi

Naučna istraživanja pokazuju da Cordyceps može biti koristan i kod pacijenata obolelih od dijabetesa, bilo da se daje sam ili sa drugim lekovima. U jednom eksperimentu, kod 95% pacijenata kojima je davano 3 gr suvog praha Cordycepsa dnevno, zabeleženo je poboljšanje njihovog stanja u vrlo kratkom periodu. U istraživanju na subjektima koji nisu imali dijabetes, a kojima je davano 3 grama (3 ml) Cordycepsa dnevno, pokazalo se da su normalna variranja nivoa šećera u krvi koja se javljaju tokom dana, odnosno povećanje nivoa glukoze nakon jela i njeno opadanje između obroka, bila znatno umanjena kod grupe koja je uzimala Cordyceps. Nivo šećera posle jela nije rastao kao inače, i nije tako opadao između obroka kao kod ispitanika koji nisu konzumirali ovu gljivu. Ovaj rezultat nesumnjivo ukazuje na pozitivan uticaj Cordycesa na mehanizma regulacije nivoa šećera u krvi.

Doziranje:

Kineska tradicionalna medicina preporučuje upotrebu 3 - 4 grama sušenog praha Cordycepsa dnevno (1 gram = 1 kafena kašičica) za održavanje dobrog zdravstvenog stanja organizma. Ukoliko se uzima radi dopunskog tretmana nekih od pomenutih oboljenja, preporučuju se veće količine, podeljene u dve ili tri doze dnevno. Na primer, u slučaju težeg obolenja jetre, dozu je potrebno povećati na 6 g – 9 g dnevno. Dok pojedini lekari svojim pacijentima obolelim od raka preporučuju i 20, ponekad i 30 - 50 g praha sušenog Cordycepsa dnevno, sa izvanrednim kliničkim rezultatima takvog doziranja, i mada do sada nisu poznati toksični efekti Cordycepsa, ipak se u njegovoj samostalnoj primeni preporučuje umerenost doziranja.