Postavljeno: 07.09.2007

Mnogi zaziru od sve većeg korišćenja hemijskih sredstava u cilju povećanja proizvodnje hrane i većeg profita. Zato se sve više traži hrana proizvedena bez upotrebe hemijskih pesticida, hormona rastenja, antibiotika, konzervanasa i drugih hemikalija. Zato se sve više razvija organska proizvodnja koja daje tržištu prirodnu hranu, bez upotrebe hemikalija i popravlja zemljište.

Razni sistemi koji se primenjuju u proizvodnji prirodne i zdrave hrane imaju zajednički aspekt: đubrenje sa organskim materijalom (stajsko đubrivo, kompost, zelenišno đubrenje) i prirodni minerali (drvni pepeo, kreč), umesto hemijskih fertilajzera; rotirajući plodored koji isključuje gajenje jedne kulture više godina na istoj parceli, već naizmenično menjanje useva (žitarice, bilje koje zahtevaju plevljenje) sa onima koje obogaćuju zemljište (leguminoze) i upotreba pesticida i insekticida biljnog porekla koji ne  zagađuju zemljište hemikalijama, kao što je to slučaj sa hemijskim pesticidima i fungicidima.

Organska – bio hrana

Organska – bio hrana je ona proizvedena i pripremljena bez upotrebe hemijskih sredstava ne samo u primarnoj proizvodniji (bez veštačkih đubriva, hemijskih pesticida i insekticida), već i bez upotrebe konzervanasa i drugih hemikalija u preradi. To su najčešće organski proizvedeno voće i povrće, meso, jaja iz slobodne prirode i vino. Ova se hrana po izgleda puno ne razlikuje od one proizvedene na klasičan način i često je zbog nižih prinosa nešto skuplja. Manje je trajna i ponekada neugledna (na primer neprskane jabuke sa flekama i crvljivošću).

Kod nekih organski proizvedenih namirnica, pored toga što su zdravije i bezbednije za potrošače, one imaju i bogatiji sastav. Na primer, krompir organski proizveden ima veći procenat suve materije i sadržaj vitamina, i bolji ukus.

I pored mnoštva bio špajzeva i prodavnica zdrave hrane sa zvučnim nazivima, u našoj se zemlji prava organska proizvodnja odvija na svega 0,3%, u Austriji na 8,8% površina. Neke zemlje kao Mađarska postižu veliki devizni priliv izvozom organski proizvedene hrane na Zapad. Organska, odnosno ekološka ili biološka proizvodnja zahteva više rada, ali ne znači da prinosi treba da budu puno niži nego kod klasične proizvodnje. Mnogi proizvođači organske hrane bave se i stočarstvom koje im obezbeđuje organsko đubrivo (telad, jagnjad, živina) i prave sopstvene prerađevine (džem, pekmez, sir, med, vino, hleb, itd.).

Prodavnice zdrave hrane prodaju zrnaste proizvode, brašno i hleb od organski proizvedenih žitarica, a neki kasapi prodaju meso i mesne proizvode organski proizvedene. Ima i restorana koji nude jela spremljena od organski proizvedenih namirnica, najčešće su to istovremeno i vegetarijanski restorani. U nekim se zemljama posebno prodaju jaja od kokoši koje se hrane na otvorenom, za razliku od onih iz prenaseljenih kaveza i uz veštačku ishranu.