Nakon najnovijih studija o poređenju hranljivosti organske hrane (određenih hranljivih supstanci) sa konvencionalno uzgajanom hranom, došlo se do zaključka da organska hrana ipak nije hranljivija.

Cilj je bio utvrditi da li je organska hrana superiornija od hrane koja se uzgaja na konvencionalan način, navodi glavni autor istraživanja, Alan D. Dangur, nutricionista na Londonskom institutu za higijenu i tropsku medicinu. Zajedno sa svojim kolegama, istraživač Dangur otkrio je da je odgovor na ovo pitanje negativan.

Zaključak istraživanja naišao je, međutim, na negodovanje američkih istraživača i kontrolora hrane. Vrednost globalnog tržišta organske hrane procenjena je, na godišnjem nivou, na 48 biliona dolara - navode istraživači iz Londona.

Dangur i njegove kolege uključili su u svoju studiju sva istraživanja (od 1958. pa sve do 2008. godine) koja su se bavila uporednom analizom dobrobiti organske i konvencionalne hrane. Opšte kriterijume validnosti zadovoljilo je 55 istraživanja, a deo tih istraživanja bilo je i proučavanje nekoliko kategorija hranljivih supstanci:

• azot
• vitamin C
• magnezijum
• kalcijum
• fosfor
• kalijum
• cink
• kisela jedinjenja

Otkriveno je da konvencionalno proizvedena hrana sadrži veće količine azota, dok organski proizvedena hrana sadrži veće količine fosfora i kiselina. Kada je reč o drugim kategorijama hranljivih supstanci, nije otkrivena nikakva značajnija razlika, kao ni kada je u pitanju hrana životinjskog porekla - nisu pronađene razlike u hranljivosti jedne u odnosu na drugu vrstu hrane.

Zvaničnici američke industrije organske hrane, zajedno sa još nekim ekspertima širom sveta, odbacili su, kao što se i očekivalo, ovu studiju. Oni zastupaju stanovište da je izvan svake naučno dokazane sumnje, organska hrana sama po sebi mnogo bogatija vitaminima i bitnim mineralima, kao i da sadrži mnogo manje hemikalija i ostataka hemijskih supstanci koje se koriste prilikom uzgajanja. "Upravo je ovo glavni razlog zbog kojeg milioni Amerikanaca bez razmišljanja daju brdo novca na organsku hranu", ističe Roni Kamins, direktor Nacionalnog udruženja organskih potrošača. Kako se dalje navodi, jedna od većih mana ove studije jeste činjenica da su u nju bila uključena i istraživanja obavljena pre mnogo godina, neka od njih daleke 1985. godine. "Istraživanja novijeg datuma jasno su pokazala postojanje bitnih razlika između organske i neorganske hrane, kada je reč o hranljivosti", navodi R. Kamins.

Nedoumice

Među kritikama ostalih eksperata iz ove oblasti, takođe se nalazi i činjenica da pomenuta studija oskudeva u usredsređivanju na proučavanje polifenola i antioksidanata, za koje se tvrdi da su za čak 25% zastupljeniji u organski uzgajanoj hrani.

Nameće se pitanje laika: da li ima manje ili više nekih drugih, ali štetnih sastojaka u organskoj ili neorganskoj hrani ?

preuzeto sa sajta krstarica zdravlje