Definicija
Poremećaj koji karakteriše hronični umor bez očiglednog razloga, a praćen je različitim psiho-fizičkim simptomima.

Epidemiologija
Oko dva puta češće su zahvaćene žene nego muškarci ovom bolešću. Bolest se najčešće javlja između 25-45 godine.

Uzrok bolesti
Još nije sasvim jasno razjašnjen uzrok ovog poremećaja. Međutim, postoji nekoliko hipoteza koje pokušavaju objasniti nastanak poremećaja: postinfekcijski mehanizam, imunološki uzrok i depresija.
Postinfekcijski sindrom se odnosi uglavnom na stanja koja nastupaju posle virusnih infekcija. Takođe je uočeno da akutne infekcije mogu ubrzati razvoj hroničnog umora, a kod nekih bolesnika mogu se dokazati po povišenom nivou antitela na pojedine viruse.
Imunološka podloga hroničnog umora leži u činjenici da se kod nekih bolesnika mogu dokazati različite anomalije imunološkog sistema. Međutim, ni jedan poremećaj nije dokazan kod svih obolelih.
Činjenica da čak 2/3 bolesnika pokazuje simptome depresije možda ukazuje da je sindrom hroničnog umora psihijatrijski problem. Iako depresija može nastati sekundarno kao odgovor na primarnu bolest, ipak je broj depresija kod hroničnog umora znatno veći nego kod nekih drugih bolesti.

Klinička slika
Bolest uglavnom nastupa naglo kod do tada sasvim zdravih osoba. Isto tako, neka bolest može biti okidač za razvijanje sindroma hroničnog umora. Pogođena osoba navodi osećaj izuzetnog umora. Uz to se javlja konstantno povišena temperatura, bolovi u mišićima i zglobovima, povećani limfni čvorovi. Vremenom simptomi bolesti slabe ili potpuno nestanu, da bi se onda opet javili. Bolesnici navode da preterani stres ili napor mogu brzo prouzrokovati ponovno javljanje simptoma.
Bolest može bolesnika potpuno onesposobiti za bilo kakav rad i potpuno ga izolovati iz zajednice uz tada preko potrebnu medicinsku i psihološku pomoć. Ali, bolest može proći i pod znatno lakšom kliničkom slikom kada bolesnici i dalje mogu normalno obavljati životne zadatke.

Dijagnoza bolesti
Nažalost, ne postoji nikakav simptom karakterističan za ovaj poremećaj koji bi sa sigurnošću dokazivao bolest. Fizikalni pregled i laboratorijski nalazi mogu dokazati tek pojedine segmente globalnog problema. Zato se danas koriste još uvijek neprecizne klasifikacije i kriterijumi koji pokušavaju pomoći u dijagnozi i lečenju ove bolesti.

Terapija bolesti
Danas još ne postoji specifična terapija koja bi mogla izlečiti sindrom hroničnog umora, pre svega što se pouzdano ne zna uzrok bolesti.
Ipak, pojedini simptomi poput povišene temperature, bolova u mišićima i zglobovima, mogu se lečiti standardnom terapijom za takve poremećaje. Isto tako, ponekad je zbog učestalih depresivnih epizoda potrebna i psihijatrijska pomoć.
Odmaranje i potpuno izbegavanje bilo kakvog napora može biti kontraproduktivno i može dovesti do potpunog slabljenja i gubljenja kondicije.
Ne preporučuje se uzimanje neproverenih lekova i medikamenata. Kod mnogih bolesnika korisnom se pokazala psihoterapija.
Bolesnika je svakako korisno uputiti u njegovu bolest i ukazati mu na probleme koje može očekivati, te mu obasniti da ne postoji jednostavna terapija koja bi ga rešila bolesti. Zato je potrebna široko obuhvatna terapija koja se sastoji od fizičkog i psihičkog pristupa bolesniku.


preuzeto sa POSLOVNA ŽENA, Izvor: Medicina.hr