Pritisak zbog zadatih rokova na poslu, može znatno povecati rizik od infarkta, kao i medusobno takmicenje, koje takode udvostrucava rizik od infarkta prema najnovijoj studiji.

Prethodna istraživanja su dokazivala da intezivan bes, seksualna aktivnost i emocionalni stresovi mogu voditi ka srcanom udaru. Ovaj put je izdvojen stres zbog intezivnih rokova u poslu kao potstrekac za infarkt u veoma kratkom roku.

Studija je obuhvatila 1400 ljudi koji su doživeli infarkt iz Stokholma, životnog doba izmedju 45 i 70 godina a ispitivala je peiod koji je vodio ka njihovom prvom infarktu. Rezultati su uporedivani sa kontrolnom grupom koju je sacinjavalo 1700 ljudi koji nisu doživeli srcani udar.

Dobrovoljcima iz obe grupe su postavljana pitanja u vezi sa njihovim poslom u zadnjih godinu dana i poslednjih dana na poslu pre ngo što su doživeli infarkt. Pitanja su izmedu ostalog bila da li su bili kritikovani zbog nacina kako su obavljali posao ili kasnili u zadatim rokovima za obavljanje nekog posla, da li su unapredivani ili gubili pozicije, da li su suocavani sa tesnim vremenskim rokovima za obavljanje odredenog posla, da li su menjali kancelarije i da li im se manjala finansijska situacija.

Rezultati su pokazali da je povecanje pritiska u kratkom roku povecavalo rizik od infarkta nego umereni stres tokom citave godine, i da srcani udar nastupa vrlo brzo nakon uticaja povecanog pritiska. U grupi ljudi koji su preživeli srcani udar, 8% ljudi se suocilo sa znacajnim dogadajima na poslu manje od 24 sata pre srcanog udara.

Ipak i dugotrajne promene takode igraju ulogu. Preuzimanje dodatne odgovornosti na poslu tokom poslednje godine pred infarkt takode povecava 4 puta kod žena i 5 puta kod muškaraca rizik od infarkta. Promene u finansijskoj situaciji takode utrostrucuje rizik od infarkta kod žena.

George Fieldman, ekspert kognitivne terapije i psihologije na Buckinghamshire univerzitetu tvrdi da delovanje poslovnih rokova kao potstrekaca infarkta nije iznenadujuci.

Ukazao je na cinjenicu da su prethodna istraživanja pokazala da je broj zaposlenih koji su doživeli srcani udar najveci ponedeljkom , što ukazuje na stresne faktore koji doprinose srcanom udaru, mada je teško odrediti koja vrsta stresa deluje na razlicite ljude u razlicitim siuacijama.

Studija je pokazala da je stres na poslu veoma realna pretnja zdravlju pa se treba pridržavati politike samo polako i bez uzbudenja.