"ŽENA", Gordana Golubović, Foto: DREAMSTIME, 27. 09. 2009. 01:00

Visok krvni pritisak i velike vrednosti masnoća i šećera u krvi opterećuju srce, ali se na sreću mogu lako kontrolisati zdravijim životom, podsećaju lekari na Svetski dan srca. Pogledajte šta možete da uradite za sebe kako bi rizik od kardiovaskularnih bolesti sveli na najmanju meru.

 

 

 

Svetska federacija srca je sačinila kratak vodič s pregledom vodećih uzroka kardiovaskularnih bolesti na koje možete da utičete i da ih kontrolišete adekvatnom terapijom ili usvajanjem zdravih životnih navika.

Na šta možete da utičete

– Visok krvni pritisak ili hipertenzija povećava opterećenje srca i bubrega, a samim tim povećava rizik od srčanog udara, šloga i bubrežnih bolesti. Kod nekih osoba povišeni krvni pritisak izaziva glavobolju, zujanje u ušima, vrtoglavicu, osećaj težine u grudima i kratak dah, mučninu, smetnje u vidu. Međutim, najveći broj pacijenata s hipertenzijom nema nikakve simptome i ne zna da ima povišen krvni pritisak jer ga ne kontroliše. Normalna vrednost krvnog pritiska je 120/80 mmHg, a povišenim se smatra pritisak čije su vrednosti veće od 140/90 mmHg.
– Visok nivo holesterola u krvi: ako laboratorijske analize pokažu povišene vrednosti holesterola u krvi, to sigurno znači da je dobar deo njega već ugrađen u zidove krvnih sudova, pa postoje veće šanse za razvitak arterioskleroze i srčanih bolesti. Visok nivo triglicerida, još jedne vrste masnoća u krvi, takođe je povezan sa nastankom bolesti srca. Kod žena normalne vrednosti LDL holesterola treba da se kreću od 1,55 do 4,14 mmol/L, kod muškaraca od 1,55 do 4,53, dok vrednost triglicerida kod oba pola ne bi trebalo da bude veća od 1,95 mmol/L.

Povodom Svetskog dana srca koji se ove godine obeležava 27. septembra pod sloganom „Radi srcem“, Ministarstvo zdravlja je predstavilo Nacionalni program prevencije i kontrole kardiovaskularnih bolesti u Srbiji.  Program je zasnovan na zajedničkoj akciji zdravstvenog i nezdravstvenog sektora koja će podrazumevati ciljane kardiovaskularne preglede, preventivne preglede, kao i promovisanje zaštitnih faktora. Prema rečima doc. dr Nevene Karanović, državnog sekretara Ministarstva zdravlja, primena ovog programa trebalo bi da u periodu od narednih pet godina pokaže prve rezultate. − Očekujemo smanjenje broja pušača i gojaznih, manju izloženost stanovništva drugim faktorima rizika, primenu najsavremenijih metoda lečenja akutnog infarkta miokarda na teritoriji cele Srbije, kao i povećanje kapaciteta u oblasti interventne kardiologije i kardiohirurgije, što bi značajno skratilo liste čekanja za ove procedure – kaže dr Karanović. Srbija je na Evropskom kongresu kardiologa u Barseloni, koji je održan pre nešto manje od mesec dana, potpisala i dekleraciju Stent za život čime se obavezala da svojim građanima tokom nekoliko sledećih godina obezbedi najsavremeniju terapiju srčanog udara.

– Povišen nivo šećera u krvi: poremećaj metabolizma ugljenih hidrata odnosno visok nivo šećera u krvi uvećava rizik od kardiovaskularnih bolesti naročito kod dijabetičara. Neadekvatno kontrolisana šećerna bolest podiže nivo LDL-a i triglicerida, smanjuje nivo HDL-a i povećava krvni pritisak, pojačava začepljenje krvnih sudova i može da dovede do arterioskleroze i infarkta. Kod zdravih osoba nivo glukoze trebalo bi da se kreće od 3,9 do 6,1 mol/L.
– Pušenje: pušači imaju dvostruko veće šanse od nepušača da dobiju neko srčano oboljenje. Duvan je odgovoran za pojavu jedne petine bolesti srca i krvih sudova širom sveta.
– Gojaznost: kod osoba s povećanom telesnom težinom rizik od srčanog udara je dvostruko veći nego kod normalno uhranjenih ljudi. Gojenje u predelu stomaka je najopasnije i umnogome povećava rizik od nastanka bolesti srca. Žene sa obimom struka većim od 80 i muškarci s obimom većim od 94 centimetra moraju da budu posebno oprezni.
– Nedovoljna fizička aktivnost: rizik od obolevanja povećava se za 150 odsto kod ljudi koji se premalo kreću. Nedovoljna fizička aktivnost doprinosi nastanku gojaznosti, dijabetesa i hipertenzije.
– Nepravilna ishrana: previše soli u ishrani uslovljava povećanje krvnog pritiska, masna hrana dovodi do zapušavanja arterija, mali unos voća i povrća smatra se odgovornim za nastanak oko 20 odsto svih bolesti srca i šloga.

 

Na šta ne možete da utičete

– Starost: rizik se povećava s godinama, zbog čega su starije osobe izložene većem riziku. Na svakih 10 godina posle 55. godine života rizik se udvostručuje.
– Genetika: ako je makar jedan roditelj ili rođak imao koronarnu bolest pre 55. godine, šanse da muškarac oboli su mnogo veće. Rizik kod žena uvećava se ukoliko je neko od srodnika dobio srčano oboljenje pre 65. godine.
– Pol: muškarci imaju veći rizik za pojavu bolesti srca od žena pre menopauze. Posle menopauze, rizik se izjednačava. Opasnost od šloga ista je kod žena i muškaraca.

Svedite rizik na najmanju meru – Prestanite da pušite: opasnost od infarkta srca i dobijanja angine pektoris biće prepolovljen godinu dana nakon prestanka pušenja. Čim ostavite cigarete, počeće da vam se snižava nivo lošeg, LDL holesterola u krvi i smanjićete rizik od nastanka trombova. – Ograničite unos soli: potrudite se da dnevno ne unosite više od pet grama soli dnevno (jedna kafena kašičica) i da jedete 400-500 grama voća i povrća. – Održavajte normalnu telesnu težinu: gubitak kilograma i smenjen unos soli pomoći će vam da snizite krvni pritisak. – Budite aktivni: srce zahteva neprekidnu aktivnost kako bi efikasno pumpalo krv pri svakom otkucaju. Samo 30 minuta svakodnevne fizičke aktivnosti može da snizi nivo krvnog pritiska, da uspori proces sužavanja arterijskih krvnih sudova srca i mozga, da podstakne telo da koristi rezerve masti i održava normalan nivo šećera u krvi.